Jetra

Jetra, najveća žlezda u našem organizmu jedini je unutrašnji organ koji se može regenerisati. Bolesti jetre su na desetom mestu kao uzročnici smrti, pa zaslužuje daleko veću pažnju nego što joj se trenutno posvećuje. Brojne su i važne funkcije koje svakodnevno obavlja da nas održi u životu i zdravlju:

*ima ključnu ulogu u preradi hrane koju jedemo,

*u procesu detoksikacije, štiti nas od štetnog uticaja brojnih toksina kojima smo izloženi

Sve materije koje unesemo u organizam dolaze u jetru, gde se razvrstavaju na toksine i ostale molekule. Snažnim sistemom detoksikacije jetra pretvara lekove i toksine u molekule koji se mogu eliminisati iz organizma urinom ili stolicom. Obavlja sintezu većine proteina koji cirkulišu u krvi, pa ima ključnu ulogu u regulaciji nivoa šećera u krvi. Telesne potrebe za glukozom beleže se u jetri, te se glukoza osigurava organizmu varenjem hrane ili razgradnjom glikogena – deponovanog šećera u jetri i mišićima. Kod produženog gladovanja, kada nije moguće osigurati glukozu probavom, a rezerve u jetri se troše, pokreće se proces kojim iz aminokiselina ili drugih molekula nastaje glukoza. Metabolizam masti takođe umnogome zavisi od jetre. U njoj nastaje holesterol, ali i pristiže holesterol iz krvi. Eliminacija holesterola iz jetre obavlja se preko žuči.

Kad smo dobri svojoj jetri?

Opterećujemo li je svakodnevnim uzimanjem lekova, alkohola, aditiva i neumerenih količina masti? Moderni stil života, pun zagađenja, stresa, loše hrane, velika količina nasumice uzetih lekova, sve to ostavlja traga na jetri. Zato se i kaže da je jetra ogledalo našeg zdravlja. Ipak, većina ljudi tokom života ne dobija uobičajene bolesti jetre, poput hepatitisa, ciroze ili žutice.

Ni optimalna ishrana, ni besprekorna probava ne osiguravaju dobru ishranu ćelija kada oslabi prerada unesene hrane u iskoristive oblike u jetri.

Na šta treba obratiti pažnju

Jetri ne prija često uzimanje velikih količina masne i prerađene hrane i/ili „brze hrane“. Prženi krompirići, krofne, čips i slično su izvor užeglih masti, toksičnih za jetru. Ove materije oštećuju membrane ćelija jetre. Trans-nezasićene masne kiseline treba uzimati umereno, jer sve veštački nastale masti, poput margarina, mogu imati loš učinak na zdravlje srca i krvnih sudova, a dokazano je da potiskuju produkciju materije koja štiti jetru od upale. Masti kojima treba dati prednost jesu: hladno ceđena ulja, poput maslinovog i ulja semenki bundeve.

Kafa: da, ali umereno

Kako se kafi pripisuju brojna pozitivna i nagativna svojstva, najsigurnija je umerenost. Kafa se tokom gajenja neretko tretira velikim količinama pesticida. Tokom prženja nastaju kancerogeni produkti. Svi ti spojevi moraju se pretvoriti u bezopasne supstance u jetri. Recimo, jedna od priča je i o Johanu Volfgangu Goteu, koji je obožavao kafu u mladosti, a kada je ostario nije je podnosio. Biohemijska pozadina priče o Geteu krije se u „iscrpljenosti jetre“, u smanjenom nivou enzima koji su potrebni u razgradnji kofeina. Ova pojava česta je kod starijih osoba, koje još i zbog smanjene funkcije bubrega materije koje treba izbaciti iz organizma zadržavaju duže nego kod mladih osoba.

Koliko smeta alkohol?

Alkohol se razgrađuje u jetri. Neumereno uzimanje alkohola oštećuje mozak, jetru, pankreas, dvanaestopalačno crevo i centralni nervni sistem. Alkoholizam izaziva metabolička oštećenja u svakoj ćeliji organizma i smanjuje funkciju imunog sistema. Više od jedne čašice dnevno ometa produkciju probavnih enzima u jetri i apsorpciju masti, proteina i vitamina grupe B. Otrovno dejstvo alkohola na jetru podrazumeva nakupljanje masti u jetri (masna jetra), mogućnost pojave hepatitisa (upalnih promena u ćelijama jetre), i pojavu ciroze jetre.

Koliko utiče pušenje?

Znatno se više ističe da duvanski dim negativno utiče na pluća, mada je to nepravedno prema jetri, na koju se takođe štetnost odražava. Kako? Duvanski dim je bogat toksičnim spojevima koji dospevaju u krv pušača, a zadatak jetre je detoksikacija svakog pojedinog spoja. Taj zadatak nije nimalo lak. 

Otrovi

Tragovi pesticida u hrani talože se u jetri i mogu je hronično oštetiti. Vrlo je važno temeljito prati hranu koja je gajena uz pomoć pesticida, kako bi se oprali i neki od toksičnih spojeva. Insekticide i aditive takođe treba izbegavati.

Lekovi

Oni opterećuju jetru, jer su strane i neprirodne materije za organizam. One teraju jetru na „prekovremeni rad“, pa se preporučuje selektivan pristup lekovima.

Šta je masna jetra?

Masna jetra većinom ne stvara tegobe ili uzrokuje samo bol pod desnim rebarnim lukom zbog povećanja jetre. Kod bolesnika sa cirozom dolazi do anoreksije, slabosti, umaranja, ponekad do mučnine i povraćanja.

Glavni uzroci masne jetre su gojaznost, alkoholizam iIi šećerna bolest. Posledica je nakupljanje masti u jetri koja prelazi 5% ukupne težine jetrenog tkiva. Uzrok su brojni urođeni i stečeni poremećaji metabolizma masti.

Uzroci mogu biti :

*lekovi i toksini (alkohol, kortikosteroidi, kontracepcija)

* prehrambeni uzroci (gojaznost, dijabetes, gladovanje, poremećaji metabolizma masti, bolesti pankreasa, upalne bolesti creva)

*nasledne bolesti (cistična fibroza, galaktozemija, Vilsonova bolest)

*virusne bolesti (hepatitis C).

Dugo je smatrano da to stanje nije opasno i da ne napreduje u bolest. Nova saznanja pokazuju da može biti vrlo ozbiljno i dovesti do ciroze jetre. Najčešće se dijagnostikuje ultrazvukom stomaka i laboratorijski povišenim vrednostima jetrenih testova. Lečenje zavisi od uzroka. Kod većine bolesnika korisno je smanjenje telesne težine i prekid uzimanja materije koja je dovela do masne jetre, što dovodi do poboljšanja nalaza.

A šta je NASH?

Nealkoholni steatohepatitis se obično javlja kod gojaznih žena srednjeg životnog doba, kod insulin nezavisnih dijabetičara i osoba sa povišenim masnoćama u krvi. Ova bolest na jetri pravi promene identične onima koje se javljaju kod bolesti jetre izazvane alkoholom, a pojavljuje se i kod onih koji ne konzumiraju alkohol.

Danas se pretpostavlja da je NASH uzrok većine ranijih ciroza jetre, kojima se nije znao uzrok. Koliki je to zdravstveni problem može se predstaviti činjenicom da se u SAD očekuje 4 miliona ljudi sa cirozom koju je uzrokovao NASH. Riziko faktori za NASH dele se u dve kategorije: lekovi i toksini, nasledni i stečeni poremećaji metabolizma.

NASH ima većina bolesnika bez tegoba i najčešće se otkrije slučajno, kada se rade analize krvi u okviru sistematskog pregleda. Bolesnici se ponekad žale na umor, malaksalost, bol pod desnim rebarnim lukom. Uobičajeno je da se kod takvih osoba nađe uvećanje jetre, a ređe i slezine.

Dokazano je da NASH, ukoliko se ne leči, dovodi do ciroze jetre.

Nema specifične terapije, već se teži boljoj kontroli telesne težine i poremećaja masti i šećera, uz izbegavanje toksičnih lekova.

Kad nastane ciroza jetre

Ciroza je hronična jetrena bolest koja dovodi do promene građe jetrenog tkiva, krvnih sudova i ćelija jetre, što može izazvati žuticu, povišeni krvni pritisak u venskom sistemu jetre, pojavu slobodne tečnosti u trbušnoj duplji, poremećaj svesti i zastoj rada jetre.

Uzroke ciroze delimo na:

1) Virusni hepatitisi (B, C, D)

2) Metaboličke bolesti (hemokromatoza, Vilsonova bolest, cistična fibroza, galaktozemija, porfirija)

3) Bolesti žučnih puteva (začepljenje žučnih puteva kamenom, tumorom i sl, PBC, PSC)

4) Smetnje u odvođenju venske krvi (zastoj desnog srca, „Budd Chiarijev“ sindrom)

5) Lekovi i toksini

6) Imunološke bolesti

7) Ostali uzroci (NASH, sarkoidoza)

Klinička slika

Kod bolesnika sa cirozom jetre dolazi do anoreksije (gubitak apetita i gubitak telesne težine), slabosti, umaranja, ponekad mučnine i povraćanja. Učestalo se javlja temperatura, što je i dijagnostički problem zbog potrebe da se isključi izvor infekcije. Temperatura je najčešće stalna, i samo se blago povisi. Brojni su i složeni simptomi ciroze jetre:

Probavni sistem:

zadah iz usta, povećanje zaušnih žlezda, proširenja krvnih sudova probavnog sistema sa posledičnim krvarenjem, ulkusi želuca i dvanaestopalačnog creva.

Krvotvotok: poremećaji zgrušavanja, anemija

Plućni sistem: osoba se brzo pri naporu zadiše, poplave joj usta, izliv vode u grudima.

Kardiovaskularni sistem:

izliv u srčanoj ovojnici, ubrzan puls, hipotenzija (pad pritiska), razvoj srčane bolesti.

Bubrezi:

zadržavanje soli i vode, zastoj bubrega sa visokim stepenom smrtnosti.

Neurološki sistem:

poremećaji svesti i periferni neurološki poremećaji.

Kožne promene:

žutica, crvenilo dlanova, paukoliko proširenje krvnog suda, promene na noktima, gubitak maljavosti.

Mišićno-koštane anomalije, poput gubitka mišićne mase, učestalih hernija, osteoporoza.

U sistemu žlezda sa unutrašnjim lučenjem događaju se brojne promene koje dovode do feminizacije, gubitka libida, impotencije, smanjenja testisa, gubitka menstruacije, neplodnosti i pojavom šećerne bolesti koja se kod bolesnika s cirozom jetre leči tabletama, a ne insulinom.

Lečenje

U slučaju bolesti jetre bez pojave tečnosti u stomaku i krvarenja terapija može biti vrlo delotvorna. Dijeta podrazumeva dnevno 1 g proteina po kilogramu težine pacijenta, uz 3 grama soli dnevno. Lekar će proceniti u fazi ciroze kada je neophodna terapija lekovima za izmokravanje i spuštanje pritiska u venskom krvotoku, laksativima, nadoknada proteina u krvi, vitamina i antibiotsko lečenje.

U slučaju terminalne faze ciroze jetre jedina uspešna metoda sa visokim preživljenjem jeste transplantacija jetre.

Prevencija najbolja terapija

U najvećem broju slučajeva prevencija znači apstinencija ili umereno uzimanje alkohola, izbegavanje rizičnog ponašanja za prenos virusne bolesti i stroga kontrola preparata ljudskog porekla koji se koriste u transfuzijama. Preporučuju se preventivni sistematski pregledi sa testiranjem na hepatitis B i C.

izvor:www.lisa.rs