nedjelja, 21. listopada 2012.

Dijeta kod oboljenja jetre

Za jetru se obično kaže da je laboratorijum našeg organizma, a to je ime dobila zato što se u njoj obavljaju mnogobrojne i raznovrsne hemijske radnje, koje u takvom obliku ne obavlja ni jedan drugi organ. Da bismo što bolje razumeli kakva treba da bude dijeta kod obolelih od jetre, mi ćemo u glavnim crtama izneti normalne i poremećene radnje jetre u vezi sa glavnim sastojcima naše hrane. 

Naša hrana se sastoji iz tri glavna sastojka: masti (biljnih i životinjskih), belančevina (meso, sir i jaja) i najzad ugljenih hidrata (šećer, brašno, krompir i dr.).

Kada mast uneta hranom dodje u jetru, ona mast zadržava, a potom šalje u druge rezervoare, gde je obično njeno nagomilavanje prirodno (oko trbuha, kukova i grudi). Poremećajem tog normalnog rada, tj. kada jetra nešalje mast u depoe, nastaje oboljenje jetre, naime mast se nagomilava i trajno zadržava u jetri. To oboljenje jetre je često i iz njega mogu da se razviju mnogo teža pa i smrtonosna oboljenja.

Prema tome, ovo stanje možemo da shvatimo kao početak teških i neizlečivih oboljenja jetre, a tu spada i ciroza jetre (hronično zapaljenje jetre).

Drugi važan sastojak je belančevina (meso, sir i jaja). To je onaj deo hrane čiji sastojci, pored ostalog, služe i kao zaštita jetre od otrova bilo koje vrste. Ova se hrana svari u crevima do svojih osnovnih sastojaka koji dolaze krvnim putem u jetru, a ona ih potom koristi za svoje poslove. Ona, pak, količina ove belančevinaste hrane koja je suvišna i nije potrebna jetri biva izbačena iz organizma, tj. u našem organizmu se ne stvaraju njene rezerve. Zbog toga je neophodno potrebno da se ova vrsta hrane stalno unosi.

Pored toga, jetra isto tako igra značajnu ulogu pri razmeni materija. Jetra nagomilava šećer u vidu rezervi i daje ga organizmu kada je to potrebno. Ona taj posao obavlja zajedno sa drugim organima, kao što su, na primer gušterača, nadbubreg i dr. Tako se dešava da u slučaju oboljenja drugih organa može da nastane poremećaj u razmeni šećera, a da jetra nije uzrok tog poremećaja.

Ugljenim hidratima su ranije pridavali bitnu ulogu u zaštiti jetre. Medjutim, oni ni danas nisu izgubili svoj značaj, ali u ishrani obolelih od jetre prvo mesto zauzimaju belančevine. Masti se kod pojedinih oboljenja jetre smatraju štetnim, a kod izvesnih indiferentnim. Znači, kod jetrinih oboljenja dijeta bi bila u stvari lečenje, jer unošenjem belančevina unosimo jetrine zaštitne činioce. U ishrani obolelih od jetre mora biti dosta belančevina. Količina ne sme biti preterana, jer preterana količina može čak i da škodi a većina bolesnika to teško podnosi.

Što se tiče izvora belančevina, i o tome treba voditi računa. To zavisi od sastava pojedinih belančevina. Izgleda da je najpodesnija i najkorisnija belančevina iz sira. Ona ima najviše neophodnih sastojaka, a uz to je bolesnici veoma lako podnose. Kod izvesnih težih jetrinih oštećenja meso se ne preporučuje (u momentu popuštanja jetrine antitoksične uloge). Posne vrste riba služe takodje za dijetetsku ishranu obolelih od jetre.

Ugljeni hidrati u savremenoj dijetetici jetinih oboljenja njisu izgubili svoj značaj, te ostaju i dalje u upotrebi. Njih treba davati u vidu pirinča, hleba, griza, pa čak i šećera (80-100 grama). Trščani šećer se obično ne podnosi dobro, jer je suviše sladak i može se zameniti groždjanim. I druge šećere je korisno davati bolesnicima od jetre. Količina ugljenih hidrata potrebnih ovim bolesnicima za 24 sata iznosi obično oko 6 grama na kilogram bolesnikove težine.

Masti se ne izbacuju iz dijete obolelih od jetre, jer hrana bez masti nije korisna, pošto bi izostale izvesne radnje i funkcije koje ona omogućava. Najbolje podnošljiva masnoća su maslo i ulje. Daju se oko 50 grama dnevno, ili, još bolje, 1 gram na kilogram telesne težine. Zabranjeno je unošenje svinjske i goveđe masti, slanine i dr.


Izvor: Veliki Narodni Kuvar 
www.turbo-kuvar.com

Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.